Verfügbare Informationen zu "Srbi ogorceni u Brckom"
Qualität des Beitrags: Beteiligte Poster: cevapusa - nuanda Forum: www.Brcko.co.sr Forenbeschreibung: Dođite da se dru˛imo! aus dem Unterforum: Novosti - Новости Antworten: 3 Forum gestartet am: Sonntag 05.12.2004 Sprache: serbisch Link zum Originaltopic: Srbi ogorceni u Brckom Letzte Antwort: vor 17 Jahren, 8 Monaten, 18 Tagen, 12 Stunden, 16 Minuten
Alle Beiträge und Antworten zu "Srbi ogorceni u Brckom"
Re: Srbi ogorceni u Brckom
cevapusa - 15.06.2005, 09:33Srbi ogorceni u Brckom
У документу Комитета за истраживање ратних злочина који се налази у посједу Патриота између осталог се каже да је тадашњи командујући официр у 108. брчанкој бригади (АБиХ) Фарид Мујкановић прво тукао жртву песницама по лицу "убјеђујући" је да приволи једног од чланова своје породице на предају из ВРС. При том јој је нанио видне повреде и избио зуб. Мујкановић је потом дошао једно вече у канцеларију у којој је била затворена. Предложио јој је да има однос са њим уз обећање да је у том случају "нико други неће дирати". Након што је то одбила, слиједило је шамарање, обарање на под, цијепање одјеће и силовање
пише: Младен Стојановић
Пресуда којом вијеће Основног суда у Брчком под предсједавањем судије Мухамеда Авдића није жељело да као ратни злочин оквалификује случај силовања Српкиња заробљених у логору у селу Боће септембра 1992. године могао би, уколико изостане адекватна реакција, бити преседан који пријети да поништи и све друге ратне злочине почињене према Србима на територији Брчког! Таква могућност је више него уземирила Србе у Дистрикту. Као саучесник у таквом послу означен је јавни тужилац Дистрикта Зекеријах Мујкановић , који је пропустио да у оптужници дјело квалификује као ратни злочин, иако је, према мишљењу правника, имао све основе за то. Мујкановић ни у жалби уложеној прије скоро четири мјееца није затражио исправку пропуштеног. У изјавама медијима правдао се како то није могао учинити ни на почетку поступка ни сада, јер му то не дозвољавају "процедурални" разлози.
Прећуткивање зла
Више војника 108. бригаде, која ће се касније раздвојити на 108. бигаду ХВО-а и 108. моторизивану бригаду АБиХ, током ноћи 18. септембра 1992. године силовало је двије логорашице затворене у основној школи у селу Боће код Брчког. Једна од преостале двије жене одведене из логора у кућу ујака једног од припадника 108. бригаде, била је приморана на орални секс пошто је имала циклус. Злочин вишеструког насиља над логорашицама одвојеним на груб начин од малољетне дјеце, претученим током самог акта, судија Авдић третирао је као чин силовања у условима мира. Јавни тужилац Дистрикта Зекеријах Мујкановић, односно његов замјеник Садика Фатић и приликом подношења тужбе, и током процеса и у жалби на пресуду избјегли су да затраже квалификацију дјела као ратног злочина. "Тужилац је могао да изврши допуну истраге прије почетка суђења и укаже на околности у којима је дјело учињено. Затим, у сваком моменту суђења може да промијени квалификацију криминалног дјела на више, односно да тражи већу казну за починиоце. То је могао учинити и Мујкановић", тврди високо позиционирани судија у Дистрикту у изјави за Патриот . Овим ријечима он у потпуности негира Мујкановићеве наводе изнијете у јавности, по којима он након преузимања предмета од Кантоналног суда у Тузли није могао ништа учинити у питању преквалификације. Разлози за неповјерење у Мујкановићев рад и рад судије Авдића подгријани су и другим тврдњама у вези с позадином цијелог случаја. Саговорник близак војним формацијама ХВО-а и АБиХ са подручја данашњег Дистрикта потврдио је да је судија Авдић својевремено био члан, а потом и шеф Комисије за размјену бошњачке стране у Рахићу. Зекеријах Мујкановић је на почетку рата био крим-инспектор, а потом и судија Основног суда у истом мјесту. Њих са починиоцима силовања, кажу извори, повезује припадност истој ратној страни. Сам предмет је 14. јануара 2002. године заобишао предсједника Основног суда у Брчком Јадранка Грчевића и, према његовим ријечима, без његовог знања, додијељен судији Авдићу. Расподјелу је извршио секретар суда Ризо Уљић , који је 2003. напустио Брчко и одселио се у Тузлу. Случајан сплет околности или не? Више наших саговорника тврди да није и да се и Мујкановић и Авдић и данас налазе под огромним политичким притиском структура у Сарајеву, те не смију дозволити покретање приче о логорима за Србе и силовању српских логорашица на подручју Брчког. Јер, како објаснити и домаћој и свјетској јавности чињеницу да се сад одједном појављују и масовни логори за Србе. И то одмах на почетку рата.
Адвокат оштећених породица Миленко Симикић у изјави за Патриот је указао на низ елемената које су и тужилац Мујкановић и вијеће судије Авдића пренебрегли, а који јасно указују да се ради о кривичном дјелу ратног злочина. Од тога да су силоване жене биле заробљене у војној акцији 14. септембра 1992. приликом напада на Буквичка села, да су под оружаном пратњом униформисаних лица подвргнутих командама старјешина војним камионима одведене у Рахић и одвојене од мушкараца, а затим транспортоване у Боће. Одузете су им све личне ствари, извршен је попис њихових личних података и без своје воље одведене су и држане под стражом прво у Рахићу, а потом у селу Боће. Док је преко 530 кућа у самом Буквику опљачкано, спаљено и срушено до земље, оне су затворене у село Боће, гдје су добијале ограничене количине хране по распореду који је одређивала страна која им је ограничила слободу кретања. Наоружана и униформисана лица су по команди једног од старјешина "сатније" Мије Анђеловића насилно одвојила жене од њихове дјеце или породица у логору, а затим их уз пријетње да ће их заклати и сјећи, убити њихову дјецу или побити све логорашице извели изван логора и извршили насиље над њима.
Логор Маоча
Уколико Авдићу и Мујкановићу прође квалификација "обичног" силовања, а не ратног злочина и то Апелациони суд прихвати, биће доведене у питање и евентуалне будуће пресуде у другим сличним случајевима. А њих је, тврде некадашњи логораши, било. Више жена је довођено по неколико сати изван логора у основну школу у селу Боће, али су након повратка, видно уплашене, већином појашњавале како су тамо само испитиване. Због могућег одбацивања околине, ријетке су оне које су признале да је над њима извршено насиље. Једна од оних које су имале храбрости, или су биле довољно изреволтиране злом које им је без икаквог разлога нанесено, проговорила је о злочину и злочинцима. У једној од изјава истражном судији жртва описује догађаје из логора у Маочи. Из стана у Брчком су је на почетку рата одвела униформисна лица наоружана аутоматским пушкама. Иста лица која ће касије починити насиље над њом. Прво је одведена у Рахић, а потом је премјештена у просторије Кризног штаба у Маочи. У документу Комитета за истраживање ратних злочина који се налази у посједу Патриота између осталог се каже да је тадашњи командујући официр у 108. брчанкој бригади (АБиХ) Фарид Мујкановић прво тукао жртву песницама по лицу "убјеђујући" је да приволи једног од чланова своје породице на предају из ВРС. При том јој је нанио видне повреде и избио зуб. Мујкановић је потом дошао једно вече у канцеларију у којој је била затворена. Предложио јој је да има однос са њим уз обећање да је у том случају "нико други неће дирати". Након што је то одбила, слиједило је шамарање, обарање на под, цијепање одјеће и силовање. Али то Мујкановићу није било довољно. "Након тога Фарид је изашао, а у канцеларију је ушао Мехо Вилић , син Рамизов. Ништа ми не говорећи почео је да ме туче, а затим је почео да се иживљава као и Фарид", наводи ова жртва. Међутим, ту није крај насиљу и малтретирању које организује Фарид. "Ујутро док сам била у канцеларији, дошла су тројица војника у хрватским униформама и рекли да их је послао Фарид да са мном обаве разговор. Испитивали су ме као и Фарид за чланове породице. Након испитивања, оборили су ме на под и тукли", каже даље она. Након туче силеџије су онемоћалу жртву учиниле неспособном за одбрану тако што ју је један држао за ноге, други за руке, док је трећи вршио насиље. И тако укруг. Један од њих поново долази наредних дана и тај пут сам понавља исти сценарио. За ове злочинце је сазнала да су припадници регуларне хрватске војске и да су из Загреба. Једном од њих је сазнала и име и презиме. Даље повређивање личности и нови бол је доживјела када је сазнала да је трудна. Након размјене одлучила се за абортус.
Ово су слике само једног од злочина и личних трагедија појединих жена које су преживјеле првих дана рата. Да ли ће и ови мучни призори изазвани искреним свједочењем бити окарактерисани као "обично" силовање, а не као ратни злочин? Да ли ће тужилац Мујкановић и овдје пропустити да дјело квалификује према околностима и времену када је почињено и презимењаку Фариду тако омогућити мању казну? Стјепан Јарић , Ловро Кларић и Фата Карамехић су за дјело ратног злочина почињеног у селу Боће, након испуштања такве квалификације, добили казне затвора од шест мјесеци до три и по године?! За дјело "силовања" је запријећена казна од годину дана до десет година, док је за дјело ратног злочина над цивилним становништвом запријећена казна од најмање пет година. Невјероватно звучи и образложење кривичног вијећа под предсједавањем судије Авдића да се као олакшавајућа околност починиоцима злочина узима "вријеме које је прошло" од почињеног чина до данас, као и да су већина њих данас породични људи. Да је Менгеле којим случајем завршио на суђењу код Авдића, вјероватно би по овој аналогији добио тек коју годиницу затвора јер је прошло толико деценија од злочина који је починио. Још кад би се утврдило да је породичан човјек... Авдић је приликом разматрања олакшавајућих околности пропустио и да узме у обзир да је проток времена био узрокован опструкцијом истражних и судских органа у Тузли. Иако је насиље пријављено одмах сутрадан од стране стражара логора у селу Боће, дакле 19. маја 1992. године, и покренута истрага, суђења није било све до 2002. године.
Неповјерење
Поступак на релацији тужилац Мујкановић (замјеник Садиковић), секретар суда Уљић, и предсједавајући вијећа Авдић изреволтирао је остале жртве злочина почињених над Србима у Брчком. Видно узнемирени постављају питање хоће ли се и у њиховом случају или случајевима страдања њихових најмилијих десити исте ствари. Својевремено, прије завршетка случаја "Боће", описујући и породичну трагедију заробљавања и сурово масакрирање неколико најближих сродника своје породице, предсједник Борачке организације Брчко Јован Пудић је у изјави за Патриот нагласио како је добио обећања страних судија укључујући и истражиоце из Хага да ће лично надгледати суђења у Дистрикту. Обећања су ишла до тога да ће чак, за почетак, дио страних судија и тужилаца учествовати у процесу. Поступком Основног суда прилика за интервенцију се указала. Све очи су сада упрте у предсједника Апелационог суда Дамјана Кауриновића и одлуку ове инстанце. Да ли ће случај бити враћен на поновно суђење или ће бити организовано ново суђење или ће пресуда и квалификација дјела бити потврђене? Ишчекивање је тим прије веће што је у Брчком, према изворима Патриота , у релевантним политичким и полицијским круговима, веома јака сумња да се и Кауриновић налази под одређном врстом притиска да "пресуду пусти крају" и остави је каква јесте. Зашто? Па да би се прича о постојању логора за Србе и злочинима почињеним над њима што више негирала и свела на неколико "случајних инцидената". А да ли су логори за Србе постојали, ко су били чувари, а ко мучитељи? Одговор ће најбоље дати само неколико кратких описа које су жртве дале након размјене. Описа мучења од чије бруталности се јавља мучнина. Жртва логора у Горњем Рахићу свједочи: " Асмир Татаревић ми је забадао шило &
Re: Srbi ogorceni u Brckom
cevapusa - 15.06.2005, 09:42
између прстију обију руку и ногу. Послије убадања Асмир ми је ножем одсјекао парче мишића са унутрашње стране бутине и натјерао ме да то поједем. Са Асмиром је била група хрватских војника за које су говорили да су из Парагиних јединица. Због свакодневне тортуре, мучења и туче, једног дана сам себи комадом стакла исјекао вене..." Друга жртва истог логора каже: "Извјесни Шок и Кобра су ми сврдлом за дрво бушили грудни кош с предње стране у висини десне сисе у правцу пазуха. Ножем су ми на више мјеста засијецали лијеву и десну ушну шкољку. Посебном направом у облику куке покушали су да ми изваде десно око, од чега је остао ожиљак. Псовали су ми четничку мајку, говорили да ће ме убити и да ми нема живота. Гасили су ми цигарете по кичменом стубу." Жртва логора у Маочи каже да је једног дана доведено пет Срба из Бијељине: "Двојица су имала исто презиме – Шубарић. Један од њих је убијен у присуству свих логораша. Њега је Весна из Гуње, која је носила униформу са ознакама 'зелених беретки', заклала ножем. Тај човјек је био рањен, а Весна му је ножем пресјекла врат у присуству свих. Његово тијело је послије тога два дана стајало испред просторије. Имао је 35 до 38 година."
Шта са овим логорашима, са десетинама других и злом које им је учињено? Како ће оно бити оквалификовано у будућим процесима? Како ће их оквалификовати Мујкановић и други бивши припадници оружаних формација ФБиХ, сада тужиоци и судије? Може ли се имати повјерења у њихов рад након, према мишљењу правних стручњака, очитог покушаја "награђивања" злочинаца у селу Боће 1992. године? Да ли ће такво њихово понашање и незадовољавање правде допринијети помирењу или продубљивању нетрпељивости? И на крају, због чега се у све уплиће политика када је злочин појединачан, а казна мора бити примјерена да ником више не падне на памет да нешто слично понови. Или ипак само постоје "виши циљеви" без обзира на људскост и цијену? Не би требало да постоје.
Re: Srbi ogorceni u Brckom
nuanda - 31.07.2006, 11:24
Jako je dobro da neko kao ti ( da se ne persiramo ) ko ima ocigledno mogucnost da dobije informacije, iznese iste na neki forum kao sto je ovaj.
Bilo bi lijepo kada bi nas i dalje izvjestavala o daljem toku ovog i ostalih sudjenja.
Mit folgendem Code, können Sie den Beitrag ganz bequem auf ihrer Homepage verlinken
Weitere Beiträge aus dem Forum www.Brcko.co.sr
molim brzi odgovor - gepostet von marijana am Mittwoch 16.08.2006
Ekonomska IVa maturanti 1991 - gepostet von nuanda am Montag 31.07.2006
2. Kolo kvalifikacije za evropsko prevenstvo - gepostet von Legija am Donnerstag 31.03.2005
Trazim Branku Borojevic - gepostet von Predo am Dienstag 04.04.2006
Ähnliche Beiträge wie "Srbi ogorceni u Brckom"
Srbi nisu pocinili genocid - cevapusa (Sonntag 22.05.2005)
Kako radi Slobodan P. Univerzitet u Brckom - Milicin (Montag 07.02.2005)
Srbi i dalje u getu - cevapusa (Freitag 10.06.2005)
Srbi rekli NO obrezivanju - ELLE (Samstag 13.10.2007)
Srbi sami ozalili svoje - cevapusa (Freitag 15.07.2005)
Srbi narod sa najvise samopostovanja - cevapusa (Freitag 28.10.2005)
Dali su Vlasi Srbi? - vojvodinac (Montag 06.06.2005)
Srbi .. - boxanka (Dienstag 22.08.2006)
Zasto su srbi u ocima zapada za sve krivi... - cevapusa (Dienstag 14.12.2004)