Verfügbare Informationen zu "kako poste druge religije"
Qualität des Beitrags: Beteiligte Poster: fresh a.k.a. Mc Chupo Forum: Serbian Hip-Hop aus dem Unterforum: Forum je na Novi Server www.becka-sekta.net Antworten: 1 Forum gestartet am: Dienstag 17.08.2004 Sprache: serbisch Link zum Originaltopic: kako poste druge religije Letzte Antwort: vor 18 Jahren, 10 Monaten, 28 Tagen, 9 Stunden, 2 Minuten
Alle Beiträge und Antworten zu "kako poste druge religije"
Re: kako poste druge religije
fresh a.k.a. Mc Chupo - 19.05.2005, 21:16kako poste druge religije
Kako poste druge religije?
Post nalazimo u svim verama, uklju?uju?i i najve?e. Veoma je va?an deo religioznih obreda i duhovnih rituala - hri??anskih, judaisti?kih, islamskih, hinduisti?kih i budisti?kih. Istra?ivao Dragan Andri?, sociolog.
Jo? su drevni narodi uo?ili povezanost ishrane sa zdravljem, pona?anjem, duhovno??u. Zato nije slu?ajno da ve?ina religija propisuje post kao elemenat religiozne i duhovne prakse. Post je sredstvo oplemenjivanja duha, ?i??enja tela, vodi smirenju du?e, podu?ava skromnosti i odbacivanju lo?ih namera i ?elja. Ponekad se smatra da je post ?molitva telom?. Na taj na?in se razvija duhovna disciplina, prevazila?enjem ?ulnih isku?enja fizi?kog sveta, ja?anjem sposobnosti za do?ivljavanje Boga i fokusiranjem na duhovni razvoj. To je i na?in da se prisetimo da ono ?to ?elimo, i to u velikoj meri samo za sebe, naj?e??e nije put ka sre?i. Put ka sre?i, mudri ljudi su isticali, vodi kroz Ljubav i jedinstvo Duha, Uma i Tela. Gr?ka izreka ?u zdravom telu zdrav duh? oslanja se na duhovnu tradiciju Istoka, koja isti?e jedinstvo tri aspekta kao ideal i cilj. To jedinstvo je izraz potrebe za duhovnim ostvarenjem, a predstavlja sastavni deo ljudske prirode. Duhovnost predstavlja koren svih religija, jer se sve religije zasnivaju na osnovnom pitanju - ?ta je u biti svega i kako posti?i najvi?i nivo harmonije i sre?e na individualnom i dru?tvenom planu. Post i hrana su, u tom kontekstu, veoma va?an deo religioznih obreda i duhovnih rituala za mnoge vere, uklju?uju?i najve?e - hri??anstvo, judaizam, islam, hinduizam i budizam.
Katolicizam i protestantizam
Pored pravoslavlja, postoje jo? dve velike grane hri??anstva ? rimokatolicizam i protestantizam. Pravila vezana za post variraju od jedne do druge grupe. Katolici poste i uzdr?avaju se od mesa na dan ?iste srede i Veliki petak, kao i svakog petka u Velikom postu. Vekovima je katolicima bilo zabranjeno da jedu meso petkom, ali od sredine 60-ih godina 20. veka, uzdr?avanje od mesa van Velikog posta je bila stvar lokalne diskrecije. Kao alternativu za post petkom, neki ga zamenjuju pokajanjem ili specijalnom molitvom. Cilj posta je kontrola telesnih ?elja, pokajanje za grehove i solidarnost sa siroma?nima. Veliki post priprema du?u za veliku gozbu asketskom praksom, a Veliki petak obele?ava Hristovo stradanje. U hri??anstvu generalno vlada verovanje da preko hleba i vina vernici primaju u sebe telo i krv Isusa Hrista, a to se de?ava i kroz pri?e??e. Katolici poste bar jedan sat pre pri?e??a.
Kod protestanata je post stvar izbora pojedinca, crkve, organizacije ili zajednice. Neki se uzdr?avaju od hrane ili pi?a potpuno, drugi piju samo vodu ili sokove, jedu odre?enu hranu, preska?u pojedine obroke ili se uzdr?avaju od odre?enih isku?enja uop?te. Posti se radi duhovnog razvoja, solidarnosti sa siroma?nima i da bi se uspostavila protivte?a potro?a?koj kulturi, ili da bi se Bogu uputile specijalne molbe i zahtevi. Ve?ina protestanata posti samo na Uskrs i Bo?i? i ne prate ritualni post.
Judaizam
U jevrejskoj praksi, post je ritualno razvijen i pro?et bogatstvom molitvenih obreda. Posti se na Dan pomirenja, Jom kipur - poslednji od 10 dana pokajanja; post po?inje na praznik Ra? Ha?ana (po?etak jevrejske nove godine). Praktikuje se veliki obrok pre zalaska sunca uo?i praznika i ne jede se sve do slede?eg zalaska. Jevrejski posni dani tako?e su vezani i za praznik koji se zove ?Prelazak?. ?Prelazak? (Pasha) obele?ava ra?anje jevrejske nacije nakon spasenja od egipatske vlasti. Hrana, koja se jede tom prilikom, slu?i da pomogne razumevanju pri?e o egzodusu. Jede se, recimo, beskvasni hleb i nije dozvoljeno ni?ta ?to ima kvasac u sebi. Jevreji poste radi pokajanja za grehe, kao i radi specijalnih molitvi upu?enih Bogu.
Jevrejski zakon o hrani vodi poreklo od pre vi?e od 2000 godina i deo je op?teg pravilnika pona?anja, koje odr?ava identitet jevrejske zajednice. Hrana ?ini integralan deo ?ivota u religioznoj praksi Jevreja. ?Ka?rut? se odnosi na zakone vezane za hranu, a ?ko?er? zna?i da je hrana dozvoljena ili ??ista?, da je pripremljena na adekvatan na?in, da ju je rabin blagoslovio, dok je druga, ?ne?ista?, strogo zabranjena. Postoje i odre?ena pravila, koja zabranjuju kombinovanje mle?nih proizvoda sa mesom.
Islam
U islamu je u vreme meseca Ramazana (9. mesec muslimanske, ina?e lunarne godine) obavezan post (saum), jedan od ?etiri stuba te religije. Zavr?ava se pojavom mladog meseca i praznikom Bajramom, kad se slavi i dele pokloni. Dvadeset osam dana posta, kompletnog uzdr?avanja od jela, pi?a, seksualnih odnosa i pu?enja preko dana, postali su period samodiscipline i izraz vere. Ramazan obele?ava period kada je Kuran prvi put otkriven Muhamedu. Posti se i tokom drugih va?nih religijskih datuma, kao ?to je deveti dan Zul Hid?aha. Neki muslimani biraju da poste ponedeljkom ili ?etvrtkom ili oba dana. O postu govore i re?i proroka Muhameda: ?post je polovina strpljenja? i ?strpljenje je polovina imana (verovanja)?.
Hinduizam
Post se naj?e??e praktikuje na mlad mesec i tokom proslava kao ?to su ?ivaratri, Sarasvati pu?a i Durga pu?a. Na?in posta zavisi od pojedinaca. Mo?e uklju?iti post od 24 sata kompletnog uzdr?avanja od hrane i pi?a, ali je mnogo ?e??e samo uzdr?avanje od ?vrste hrane sa povremenim pijenjem mleka ili vode. Posti se da bi se pove?ala koncentracija tokom meditacije ili bogoslu?enja, radi pro?i??enja tela, a nekada se posmatra i kao vid ?rtvovanja.
U hinduizmu, zabrana ?ivotinjskih proizvoda varira od regiona do regiona. Dok je govedina generalno zabranjena, mle?ni proizvodi, kao ?to su mleko, puter i jogurt se koriste u ishrani i misli se da pove?avaju duhovnu snagu.. Hindu vernici, tako?e, izbegavaju hranu koja mo?e da izazove bol ?ivotinjama tokom proizvodnje hrane. Za ?ivotinje se smatra da su duhovne i ako hindu vernici jedu meso ?ivotinja, donose sebi lo?u ?karmu. ?Karma? predstavlja duhovni teret, koji akumuliramo ili koga se osloba?amo tokom ?ivota. ?Hrana je Bog (Braman)? je uobi?ajena hinduska izreka. Hrana se smatra ?ivim delom Bramana, a ova religija prihvata bukvalno maksimu ?ti si ono ?to jede??. U skladu sa ciljem da se izbegne nasilje prema drugim ?ivim bi?ima, preporu?uje se vegeterijanstvo, ali nije obavezuju?e.
Budizam
Svi glavni pravci Budizma praktikuju odre?ene periode posta, obi?no kada je pun mesec ili kada je neki praznik. U zavisnosti od tradicije, post naj?e??e zna?i uzdr?avanje od ?vrste hrane, uz dozvolu uno?enja nekih te?nih napitaka. Post ima ulogu pro?i??enja i slu?i kao sredstvo ?osloba?anja uma?. Sli?no hinduisti?kom verovanju i filozofiji, koncept ?karme? je zna?ajan u Budizmu, kao i izbegavanje nasilja prema svim ?ivim bi?ima. Oni ?ak veruju da je uzrok ljudske agresivnosti nasilje prema ?ivotinjama.
Post i ?savremeni? svet
Post se name?e kao protivte?a kretanjima u savremenom svetu, koji je pun kontradikcija. Na jednoj strani imamo moderne tehnologije i razvoj, pove?anje luksuza i konfora, du?i ?ivot, a na drugoj strani je izgubljena ?du?a?, do?lo je do poreme?aja duhovne ravnote?e i nedostatka ljubavi i smirenosti. ?iri se potro?a?ka kultura, komercijalizacija nezdrave hrane, povr?ne seksualnosti, ra?a se talas neuroze pra?en uvredljivim jezikom i mislima prema Drugima - drugoj naciji, rasi, drugom ?oveku. Urbani tempo ?ivota je ispunjen stresom, grozni?avom trkom za novcem, karijerom, nesigurno??u, samoisticanjem. Duhovnost je po?etkom 20 veka istisnuta pred naletima tzv. ?moderne? dr?ave, izba?ena je iz ?kola, a zatim i iz glava ljudi. Propagiraju se vrednosti koje prenagla?avaju va?nost materijalnog i Tela, a zaboravilo se na metode negovanja Duha i Uma. Sama institucija Posta u svim religijama, kao akt telesnog pro?i??enja, uzdr?avanja i u?enja Ljubavi prema drugima u Re?ima, Mislima i Delima predstavlja pomo?no sredstvo i nadu da ?e se ovaj poreme?eni balans uspostaviti, u korist telesnog i duhovnog zdravlja pojedinca i dru?tva.
Mit folgendem Code, können Sie den Beitrag ganz bequem auf ihrer Homepage verlinken
Weitere Beiträge aus dem Forum Serbian Hip-Hop
Ähnliche Beiträge wie "kako poste druge religije"
kako da ubacim sliku za avatar - Ghost Dog (Sonntag 05.06.2005)
Wie poste ich hier? - Luzifer (Sonntag 19.03.2006)
Wie poste ich richtig? - Yasemin (Freitag 09.02.2007)
kako je - Silver (Freitag 16.09.2005)
Ihr habt einen coolen KB und wollt damit angeben?Poste hier! - killer163 (Freitag 10.03.2006)
Wie poste ich richtig? - Yasemin (Freitag 09.02.2007)
Poste deine Zeite für Raids! - Energydrink (Mittwoch 16.08.2006)
Wie poste ich richtig? - DaS_ScHaF (Freitag 29.09.2006)
Wie Poste ich hier richtig? - mikromaxx (Montag 18.09.2006)
Der "poste ma mir is langweilich" thread - Anonymous (Sonntag 06.11.2005)